Osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Lji­lja­na Kli­ko­vac je sa­op­šti­la da je za kri­vič­no dje­lo ze­le­na­štva, za­vi­sno od ste­če­ne imo­vin­ske ko­ri­sti, za­pri­je­će­na ka­zna od mje­sec do osam go­di­na za­tvo­ra. U tu­ži­la­štvu tvr­de da sta­ti­stič­ki po­da­ci po­ka­zu­ju da se u struk­tu­ri kri­vič­nih dje­la ze­le­na­štvo po­ja­vlju­je u ma­lom pro­cen­tu, dok is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju su­prot­no.
– Vi­še je raz­lo­ga za ta­kav ne­sklad. Pri­je sve­ga, žr­tve se iz stra­ha i zbog sra­mo­te te­ško od­lu­ču­ju da pri­ja­ve ze­le­na­še, a u ri­jet­kim si­tu­a­ci­ja­ma ka­da pod­ne­su pri­ja­vu če­sto u to­ku kri­vič­nog po­stup­ka, usled pri­jet­nji i ucje­na od stra­ne ze­le­na­ša, pro­mi­je­ne svo­je pr­vo­bit­ne iz­ja­ve. Dru­gi raz­log je to što ze­le­na­ši sa du­žni­kom za­klju­ču­ju ugo­vo­re, naj­če­šće o ku­po­pro­da­ji ne­po­kret­no­sti, za ko­je je te­ško do­ka­za­ti da su fik­tiv­ni. Ra­di uspje­šnog krivč­nog go­nje­nja ze­le­na­ša, tu­ži­la­štvo ohra­bru­je žr­tve da pri­ja­ve sva­ko ne­za­ko­ni­to da­va­nje na za­jam nov­ca, a sa tim u ve­zi i sva­ku pri­jet­nju, ucje­nu, pri­nu­du, iz­nu­du ko­ju ze­le­naš pre­ma nje­mu vr­ši – ka­za je Kli­ko­vac za „Slo­bod­nu Evro­pu“.
Ze­le­na­še­nje se sma­tra jed­nim od na­ju­no­sni­jih kri­mi­nal­nih po­slo­va u Cr­noj Go­ri. Ko­li­ko je ovaj pro­blem po­pri­mio za­bri­nja­va­ju­će di­men­zi­je naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da, pre­ma ope­ra­tiv­noj po­li­cij­skoj evi­den­ci­ji, u dr­ža­vi dje­lu­je oko 250 ka­ma­ta­ša.
Po­li­ci­ja vje­ru­je da je i dra­sti­čan po­rast slu­ča­je­va pa­lje­nja vo­zi­la, ba­ca­nja eks­plo­ziv­nih na­pra­va ši­rom Cr­ne Go­re di­rekt­no po­va­zan sa ze­le­na­še­njem.
Advo­kat Go­ran Ro­dić ka­že da je vi­še raz­lo­ga što se to dje­lo te­ško ot­kri­va, po­čev od ra­ni­jih lo­ših le­gi­sla­tiv­nih rje­še­nja.
– Po­zna­to je i da su ze­le­na­ši obič­no lju­di sa kri­mi­nal­nom pro­šlo­šću, sklo­ni pri­jet­nja­ma i ozbilj­nom fi­zič­kom na­si­lju, ne sa­mo pre­ma du­žni­ku ne­go i pre­ma po­ro­di­ci i pri­ja­te­lji­ma du­žni­ka. Ze­le­na­štvo je če­sto i dio or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ob­u­hva­ta pra­nje nov­ca, kri­jum­ča­ra­nje nar­ko­ti­ka... Ti lju­di su opa­sni i sprem­ni na upo­tre­bu si­le – na­po­mi­nje Ro­dić.
Ogro­man pro­blem je i to što se ze­le­na­ški po­slo­vi če­sto po­kri­va­ju prav­nim ugo­vo­ri­ma ko­ji­ma po­vrat nov­ca ga­ran­tu­ju imo­vi­nom.
Na pi­ta­nje da li bi sum­njom da u tim po­slo­vi­ma svje­sno uče­stvu­ju i po­je­di­ni no­ta­ri i advo­ka­ti tre­ba­lo da se po­za­ba­ve i esnaf­ske ko­mo­re, Ro­dić ka­že da je ra­ni­je ka­zao da je po­treb­no utvr­di­ti da li je ne­ko od advo­ka­ta ili no­ta­ra od­bio skla­pa­nje ugo­vo­ra ko­ji ima­ju ele­men­te ili upu­ću­ju na to da bi se mo­glo ra­di­ti o ze­le­na­škim ugo­vo­ri­ma.
Po­sla­nik Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić is­ti­če da je ze­le­na­še­nje po­ve­za­no sa ogrom­nom ko­li­či­nom ne­le­gal­no ste­če­nog nov­ca.
– Taj no­vac je ste­čen ra­znim vr­sta­ma kri­mi­na­la, po­seb­no or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la ko­ji se od­no­si na šverc nar­ko­ti­ka. Ogrom­na je ne­sra­zmjer­nost iz­me­đu te po­ja­ve i bro­ja po­je­di­na­ca ko­ji su pro­ce­su­i­ra­ni za to kri­vič­no dje­lo, što zna­či da naj­ve­ći dio nov­ca ko­ji se da­je po ze­le­na­škim ka­ma­ta­ma pri­pa­da naj­bo­ga­ti­ji­ma i naj­moć­ni­ji­ma po­ve­za­nim sa vla­šću. I zbog to­ga ne­ma istin­ske, dje­lo­tvor­ne bor­be pro­tiv ove vr­ste kri­mi­na­la – kon­sta­tu­je Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić.D.Ž.